Sura El-Bekara — Ajet 173

Značenje riječi:

• El-meytete – životinja koja je uginula bez šerijatskog klanja, bilo da je uginula prirodnom smrću, bila zadavljena, udarena, pala s visine, ubodena ili je divlja zvijer rastrgla.
• Ed-dem – prolivena krv koja teče.
• Lahmul-hinzir – svinjsko meso, a pod time se podrazumijevaju svi dijelovi svinje.
• Ma uhille bihi li-gayrillah – životinja nad kojom je prilikom klanja spomenuto ime nekog drugog osim Allaha, poput idola i kipova.
• Udterr – bude prisiljen i doveden u stanje nužde.
• Gayra bagin – ne tražeći to zadovoljstvo bez stvarne potrebe.
• Wa la 'adin – ne prelazeći granicu nužde u količini koju pojede.

Tumačenje ajeta:

Allah, džellešanuhu, objasnio je Svojim robovima šta im je zabranio od jela, i to su četiri stvari: životinja koja je uginula bez šerijatskog klanja, prolivena krv, svinjsko meso – odnosno svi dijelovi svinje – i životinja nad kojom je prilikom klanja spomenuto ime nekog drugog osim Allaha, kao što su životinje koje su se klale za kumire i idole.

Zatim je Allah, džellešanuhu, objasnio izuzetak iz Svoje milosti i lahkoće koju je propisao Svojim robovima: onome ko bude prisiljen da jede od ovih zabranjenih stvari – a prisila znači da se plaši za svoj život ili za neki svoj organ da će propasti ako ne pojede – dozvoljeno mu je da pojede onoliko koliko će održati život, ali pod uslovom da ne traži to jelo iz užitka i strasti bez stvarne potrebe, i da ne prelazi granicu nužde tako što bi jeo više nego što mu je potrebno. Onome ko se nađe u takvoj situaciji i pojede od tih zabranjenih stvari u navedenim granicama – nema grijeha ni kazne nad njim.

Zaista je Allah, džellešanuhu, Oprostitelj grijeha Svojim robovima, Milostiv prema njima, i od Njegove je milosti što im je dozvolio ove zabranjene stvari u stanju nužde i što im oprašta ono što su pojeli u takvoj situaciji.

Pouke iz ajeta:

• Allahova milost prema robovima je ogromna, jer im nije zabranio ništa osim onoga što im šteti, a dozvolio im je ono što im koristi.
• Lijepi oblik islamskog propisa: zabrana je došla s izuzetkom u stanju nužde, što pokazuje da islam nije teškoća nego lahkoća.
• Briga o životu čovjeka: islam naređuje čuvanje života i dozvoljava ono što je inače zabranjeno kada je život u opasnosti.
• Ograničavanje nužde: dozvola u stanju nužde ima svoje granice – ne smije se pretjerivati niti koristiti kao izgovor za kršenje Allahovih propisa bez stvarne potrebe.
• Čistoća vjerovanja: zabrana klanja u ime nekog drugog osim Allaha čuva čistoću tevhida i odvaja muslimana od svakog oblika širka.
• Allahova oprosta i milost obuhvataju Njegove robove u teškim situacijama, što u srcu vjernika rađa nadu i ljubav prema Gospodaru.