Sura El-Hadid — Ajet 24

Objašnjenje značenja riječi:

• Jebhaluna (يَبْخَلُونَ): uskraćuju i ne daju ono što su dužni dati od imetka, znanja ili uticaja.
• Bil-buhli (بِالْبُخْلِ): škrtost, odnosno uskraćivanje onoga što je lijepo i pohvalno dati.
• Jetevelle (يَتَوَلَّ): okrene se i odbije poslušnost Allahu.
• El-Ganijj (الْغَنِيُّ): Onaj Koji je potpuno neovisan o Svojim stvorenjima i ničemu ne treba.
• El-Hamid (الْحَمِيدُ): hvaljeni, Onaj Kome pripada svaka pohvala i Koji je dostojan hvale u svakoj situaciji.

Tumačenje ajeta:

Allah, dželle šanuhu, u ovom ajetu ukazuje na ružnu osobinu škrtosti i osuđuje one koji je posjeduju. To su ljudi koji uskraćuju ono što su dužni dati – bilo da je to imetak, znanje, ili bilo koji oblik dobra koji mogu pružiti drugima. Oni ne samo da su škrti, nego čak i druge ljude nagovaraju i podstiču na škrtost, uljepšavajući im taj postupak. Ovo je krajnji stepen pokudenosti – da čovjek sam bude škrt, pa još i druge poziva na to.

Zatim Allah, dželle šanuhu, objašnjava da onaj ko se okrene od poslušnosti Njemu i odbije slijediti Njegove naredbe – time neće Allahu ništa nauditi. Allah je potpuno neovisan o svojim stvorenjima i Njegova vlast i moć nisu ničim ugroženi. Onaj ko se okrene, šteti samo sebi, jer gubi nagradu i lišava se Allahove milosti. Allah je, uistinu, Ganijj – ne treba Mu ničija poslušnost niti imetak, i Hamid – hvaljeni u Svojoj suštini i djelima, dostojan hvale u svakom stanju, bio čovjek poslušan ili neposlušan.

Pouke iz ajeta:

1. Škrtost je opaka osobina koja čovjeka udaljava od Allahove milosti i čini ga prezrenim u očima ljudi, a još je gora kada čovjek druge podstiče na nju.
2. Čovjek koji uskraćuje dobro drugima zapravo uskraćuje sam sebi – gubi nagradu na ahiretu i lišava se blagoslova u imetku.
3. Allah ne treba naše ibadete ni naš imetak – mi smo ti koji smo upućeni na Njega i kojima je potrebna Njegova milost, a On je potpuno neovisan.
4. Okretanje od Allahove upute ne šteti Allahu ni malo, već isključivo šteti samom čovjeku, jer on gubi najveće dobro – vjeru i nagradu.
5. Allah je uvijek dostojan hvale – bez obzira na naše postupke, On zaslužuje zahvalu i pohvalu u svakoj situaciji, jer je On Gospodar svega i Svemoćni.
6. Poziv na dobro počinje od vlastite duše – ko želi druge uputiti na dobro, treba prvo sam biti primjer u davanju i velikodušnosti, a ne u škrtosti.