Sura Seba — Ajet 14

Značenje riječi:

• Minsa'etu – štap na koji se Sulejman, a.s., oslanjao.
• Dabbetul-ard – zemaljska životinja, a radi se o crvu (drvotočcu).
• Harra – pao je na zemlju.
• Azabul-muhin – ponižavajuća kazna, odnosno težak i naporan rad.

Tumačenje ajeta:

Kada je Allah, džellešanuhu, odredio smrt Sulejmanu, a.s., on je ostao oslonjen na svoj štap, a niko od džina nije znao da je umro. Allah je poslao crva koji je izjedao njegov štap, i to je bio jedini znak koji je ukazao na njegovu smrt. Kada je štap napokon izgrizen i slomljen, Sulejmanovo tijelo je palo na zemlju, i tada su džini shvatili istinu. U tom trenutku su spoznali da ne poznaju ono što je skriveno (gajb), jer da su znali gajb, ne bi ostali u ponižavajućoj kazni – teškom i napornom radu koji su obavljali za Sulejmana, misleći da je još uvijek živ i da ih nadzire. Ovaj događaj je jasno pokazao da džini ne znaju gajb, jer su i sami bili obmanuti i nisu znali za Sulejmanovu smrt sve dok se nije ukazala očigledna istina.

Pouke iz ajeta:

• Samo Allah, džellešanuhu, zna ono što je skriveno i nevidljivo; niko od stvorenja – ni ljudi ni džini – ne poznaje gajb.
• Vlast i moć su prolazne; smrt dolazi svakom stvorenju, ma koliko ono bilo moćno i veliko.
• Čovjek treba da se osloni na Allaha, a ne na stvorenja, jer samo je On vječan i sveznajući.
• Ovaj ajet nas uči da se ne treba varati u pogledu onih koji tvrde da poznaju skriveno, jer je to znanje isključivo Allahovo svojstvo.